Život predstavlja najvišu formu kretanja materije, najsloženiju i najznačajniju pojavu prirode. Priroda života je još nedovoljno poznata da bi se mogla dati jedna zadovoljavajuća i nesporna definicija. U biologiji, glavnoj nauci koja se bavi proučavanjem života, živo biće je svaka jedinka koju odlikuju životni procesi. Živa bića podležu evolutivnim mehanizmima, što znači da su podložna promenama. Takođe, svaki živi organizam je sačinjen iz ćelija. Što se tiče ostalih niova organizacije, oni se razlikuju u zavisnosti od složenosti samog organizma.
Jedino mesto u svemiru za koje se zna da je na njemu moguć život jeste Zemlja. Kao i ostala živa bića životinje su zauzele sva područja između donjeg sloja Zemljine atmosfere i dna okeana. Životinje naseljavaju svaki ugao zemaljske kugle i mogu se naći u izuzetnom mnoštvu oblika, veličina i boja; shodno tome predmet izučavanja zoologije veoma je obiman.
Koliko vrsta životinja postoji na Zemlji? Jedan milion, deset miliona, 50 miliona?
Do danas je opisano oko dva miliona vrsta - smatra se da je stvaran broj nekoliko puta veđi. Koliko nepoznatih vrsta riba je skriveno u dubinama okeana, koliko vrsta insekata je ostalo neotkriveno u tropskim prašumama? Sudeđi po broju "novih" insekata koji se pronalaze svake godine, oni za koje se zna, su samo deliđ onoga što postoji .Zbog toga neki istraživači procenjuju da možda samo insekata postoji 50 miliona vrsta.
Velika raznovrsnost života sadržana u drugim grupama na može da se meri s najpoznatijim kičmenjacima po pitanju velicine, snage ili opšte popularnosti. Za većinu ljudi lenjivci se ne nalaze u istoj ligi u kojoj su tigrovi, niti se cvrčci i rakovi mogu takmičiti sa delfinima i pandama. Ipak, ove relativno nepopularne životinje sposobne su za zadivljujuće podvige. Na primer, sipa putuje na mlazni pogon, dagnje menjaju pol kad ostare, mravi žive u slozi u kolonijama od više miliona članova.Jedino mesto u svemiru za koje se zna da je na njemu moguć život jeste Zemlja. Kao i ostala živa bića životinje su zauzele sva područja između donjeg sloja Zemljine atmosfere i dna okeana. Životinje naseljavaju svaki ugao zemaljske kugle i mogu se naći u izuzetnom mnoštvu oblika, veličina i boja; shodno tome predmet izučavanja zoologije veoma je obiman.
Koliko vrsta životinja postoji na Zemlji? Jedan milion, deset miliona, 50 miliona?
Do danas je opisano oko dva miliona vrsta - smatra se da je stvaran broj nekoliko puta veđi. Koliko nepoznatih vrsta riba je skriveno u dubinama okeana, koliko vrsta insekata je ostalo neotkriveno u tropskim prašumama? Sudeđi po broju "novih" insekata koji se pronalaze svake godine, oni za koje se zna, su samo deliđ onoga što postoji .Zbog toga neki istraživači procenjuju da možda samo insekata postoji 50 miliona vrsta.
Raznovrsnost života medu kičmenjacima je zbunjujuća. Plavi kit je dug 30m dok je najmanji salamander kraći od 3cm. Ostatak se pojavljuje u svim oblicima i veličinama između ove dve krajnosti. Ipak, kičmenjaci se ne ističu samo telom, nego neobičnim načinima njihovog korišcenja. Na primer, gušterica će odbaciti rep ako gladni predator sklopi celjusti oko njega. I dok bezrepi gmizavac beži ,njegov napadač se bavi priveskom koji se još vrti.
Čudnovata žaba predstavlja još jedno iznenađenje. Dok svi drugi kičmenjaci starenjem rastu, ovaj vodozemac u stvari urasta tako da su punoglavci veći nego odrasla žaba.
A slepi miševi, koji lete zahvaljujući koži koja je razapeta preko izduženih kostiju prednjih nogu, uspevaju da lociraju plen u mraku koristeći sonar. Oni ispuštaju visoke krikove koji se odbijaju od okolnih predmeta, a vreme potrebno za povratak jeke označava veličinu i mesto onoga što se tamo nalazi. Ovo su samo tri primera izuzetne raznovrsnosti prisutne u kraljevstvu kičmenjaka.
Svi živi organizmi se kreću, pa cak i biljke, iako pokreti biljaka nisu toliko očigledni kao kod ostalih. Životinje se kreću da bi umakle grabljivcima, da bi pronašle hranu ili partnera ili da izbegle neku neprijatnu situaciju. Pokret kod životinja i kod ljudi podrazumeva pokretanje mišica skeleta. Kod nekih beskičmenjaka, kao na primer kod insekata, skelet se nalazi van tela (trupa). Sisari i ostali kičmenjaci imaju skelet sačinjen od kostiju koji se nalazi unutar tela (trupa). Kosti se međusobno dodiruju preko zglobova, koji skeletu daju pokretljivost, fleksibilnost i omogućavaju mnoštvo pokreta.
Živi svet se deli na 5 carstava:
MONERA-jednoćelijski prokariotski organizmi (bakterije)
PROTISTA-jednoćelijski eukariotski organizmi
PLANTAE-carstvo biljaka
ANIMALIA- carstvo životinja, gde pripada i čovek
FUNGI-carstvo gljiva
Pod klasifikacijom organizama podrazumeva se njihovo sređivanje i grupisanje po sličnosti i srodstvu, redosledom kojim su nastajali u prirodi tokom evolucije. Klasifikacija organizama neophodna je zbog njihovog ogromnog broja (biolozi pretpostavljaju da danas na planeti Zemlji živi izmedu 3 i 10 miliona različitih vrsta organizama).
Da bi se obavila klasifikacija organizama, neophodno je poznavanje morfologije, ekologije i embrionalnog razvoja tih organizama, a izuzetno su korisni i paleontološki podaci.
Najstarije klasifikacije bile su zasnovane, po pravilu, na izraženim morfološkim karakteristikama, načinu života i mestu na kome organizmi žive. To su bile vrlo često veštačke klasifikacije, jer je pri grupisanju kao primaran parametar uziman spoljašnji izgled. Takav pristup dovodio je do brojnih grešaka, na primer do grupisanja vrsta koje uopšte nisu srodne (npr. kitovi su svrstavani u ribe samo zato što na prvi pogled podsećaju na ribe). Sa druge strane, mnogi srodni organizmi su razdvajani samo zato što po spoljašnjoj morfologiji nisu ličili. U savremenoj klasifikaciji ima mnogo primera da su ekološka, fiziološka, citološka, molekularno-genetička i druga istraživanja pomogla u determinaciji organizama i njihovoj klasifikaciji, a često su odlučujuću ulogu imali paleontološki podaci.
Ekološka proučavanja su pokazala da se biljke i životinje prilagođavaju uslovima sredine na vrlo aktivan nacin.
Adaptiranost organizama na spoljašnju sredinu ogleda se u:
- njihovom spoljašnjem izgledu,
- anatomskoj građi i
- u karakteru fizioloških procesa
Priroda je puna primera koji pokazuju blisku povezanost oblika i funkcija sa uslovima spoljašnje sredine (primer: razlike izmedu rasa - crnci, arapi, kinezi; razlike između polarne lisice i tropske lisice).
Upravo zbog te povezanosti, odnosno sposobnosti adaptacije uslovima sredine, često se, pod sličnim životnim uslovima javljaju slične životne forme biljaka i životinja koje su u sistematskom pogledu vrlo udaljene. Pojava sličnosti u obliku i funkciji kod filogenetski vrlo udaljenih organizama naziva se EKOLOŠKA KONVERGENCIJA ili ANALOGIJA.SISTEMATIKA - predstavlja naučno proučavanje tipova i različitosti organizama i svih srodničkih odnosa među njima.
TAKSONOMIJA -(poreklom od grčkih reči taxis, red, položaj i nomos, zakon) bavi se klasifikovanjem organizama, tako da se često kaže da je ”TAKSONOMIJA - teorija i praksa klasifikovanja organizama”. Ona obuhvata imenovanje, opisivanje, rangiranje i razvrstavanje organizama po hijerarhijskom principu od evolutivno starijih i jednostavnijih do mladih, savremenih i složenijih oblika. Sistem klasifikacije pocinje konceptomVRSTE.
- VRSTA (species) predstavlja skup jedinki koje imaju suštinske sličnosti u anatomskoj građi i koje se slobodno ukrštaju i daju plodno potomstvo.
- Srodne vrste grupisane su u ROD (genus)
- Srodni rodovi cine FAMILIJU (familia)
- Srodne familije svrstavaju se u RED (ordo)
- Srodni redovi objedinjuju se u KLASU (classis)
- Klase organizama sa istom opštom gradom čine TIP (phylum)
- Svi filumi objedinjeni su u CARSTVO (regnum)
Predlog nove klasifikacije Line izneo je u dva dela, Systema Naturae i Species Plantarum, štampana iste, 1753 godine. Do današnjih dana ovakvo razvrstavanje i imenovanje živih bica na Zemlji prepoznaje se kao Lineova taksonomija. Veliki, ako ne i najveci broj biljnih i životinjskih vrsta i danas nosi iza svog naučnog imena oznaku L., kao prepoznatljivo Lineovo autorstvo."
| KATEGORIJA | TAKSON | KARAKTERISTIKE |
|---|---|---|
| Carstvo | Animalia | Heterotrofni, višećelijski organizmi bez ćelijskog zida, poseduju pokretni stadijum u okviru životnog ciklusa |
| Phylum | Chordata | Životinje sa dorzalnim cevastim nervnim stablom,notohordom, ždrelnim škržnim prorezima bar na nekom stadijumu životnog ciklusa |
| Classis | Mammalia | Hordata sa samo jednom kosti u donjoj vilici,telo pokriveno dlakom, mlade uzgajaju mlekom iz mlečnih žlezda majke |
| Ordo | Primates | Prvobitno arborealni (živeli na drveću) sisari,sa spljoštenim prstima i noktima, vidom kao najznacajnijim čulom i smanjenom ulogom čula mirisa |
| Familia | Hominidae | Primate sa bipednim načinom lokomocije,spljoštenim licem, binokularnim vidom |
| Genus | Homo | Hominide sa velikim mozgom, sposobnošću govora, produženim periodom brige o potomstvu |
| Species | Homo sapiens | Visoko čelo, dlakav pokrivač redukovan, istaknuta brada |
Нема коментара:
Постави коментар